Kontrola lučenja insulina: zbog čega vaša dijeta ne daje željene rezultate u 2019.

0
992

Kontrola lucenja insulina

Slika 1. Kontrola lučenja insulina

Kontrola lučenja insulina je razlog zbog čega većina dijeta ne daje željene i trajne rezultate.

Možda pokušavate sa dijetama već dugi niz godina?

A možda ste se pomirili sa par kilograma viška koji jednostavno “ne žele” da vas napuste?

Ili baš sad razmišljate o odabiru prave dijete za vas?

Činjenica je da 86% ljudi ne uspeva da ostvari svoje dijetetske ciljeve. U ovom tekstu naćićete jedan od razloga za ovakvu situaciju. U najvećem broju slučajeva razlog je u nedovoljnoj kontroli insulina…

Ovde ne govorimo o samim testovima šećera i insulina koji se sprovode u medicinskim labarotorijama, već o preuzimanju kontrole nad faktorima koji doprinose lučenju samog hormona.

Otkrićemo najvažnije faktore koji definišu dostizanje lepšeg i zdravijeg tela. Obično se misli da je kontrola insulina ishranom najvažnija za osobe koje imaju dijabetes. U ovom članku ćete saznati da je to pravo rešenje i za sve vas koji se borite da izgledate bolje. Saznaćete šta je insulin, koji je mehanizam delovanja, i kako da uspostavite kontrolu lučenja insulina… I…

Kako da ispravite greške koje su vas do sada sprečavale da postignete savršenu liniju?

Kao lični trener imao sam prilike da radim sa ekstremno gojaznim osobama (200+ kg). I kao po pravilu većina njih će prvo reći kako imaju hormonski poremećaj i da zbog toga ne mogu da izgube kilograme. I jesu u pravu…

           Jedna takva osoba je došla kod mene u potrazi za ličnim treninzima dok sam radio kao personalni trener na prekookeanskim brodovima. Bio je to visok, krupan, i nezgrapan čovek. Uopšte nije ličio na osobu koja vežba. Ali videlo se da nešto sa njim nije u najboljem redu. Objasniću vam zašto je bitan za priču na kraju teksta…

Insulinska rezistencija jeste najčešći hormonski poremećaj modernog čoveka. Takvo stanje organizma je direktna posledica lošeg upravljanja ovim hormonom.

Doćićemo i do toga…

Ali pre nego što počnemo:

ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI

Ja nisam doktor i zbog toga se sadržaj teksta ne može tumačiti kao medicinski savet! Ja nisam odgovoran za bilo kakve probleme koje eventualno možete imati zbog promena vaše ishrane. Ovo je blog post jednog blogera koji vama prenosi šta kažu doktori i istraživači u pojedinim oblastima. Slobodno kliknite na bilo koji link kako biste videli originalne tekstove.  

 

Šta je insulin?

sta je insulin

Slika 2. Insulin 

Insulin je jedan od najvažnijih hormona u našem telu. Hormoni su čestice koje proizvode različiti organi ili žlezde radi komunikacije između tkiva i organa. Pankreas, koji se nalazi ispod levog plućnog krila je organ koji luči insulin direktno u krv. Pošto je insulin hormon “opšteg delovanja” on kroz krv dolazi do različitih ćelija na koje deluje na više različitih načina. Upravo zbog svog opšteg i snažnog delovanja neophodno je uspostaviti kontrolu lučenja insulina.

Koja je osnovna funckija insulina?

Osnovna funkcija insulina je da snizi nivo šećera u krvi. Mehanizam je krajnje jednostavan. Kada nakon varenja hrane više šećera dođe u krvotok, pankreas krene sa lučenjem insulina sve dok se nivo šećera u krvi ne spusti na optimalne granice.

Optimalne granice za nivo šećera u krvi su 3.5 – 6.1 mmol/l. (čita se: milimola po litru krvi). A kada kažemo “šećer u krvi”, mislimo na glukozu (grožđani šećer). Glukoza je jedini šećer koji rastvoren cirkuliše kroz krv i zadovoljava energetske potrebe svake životinjske (pa i ljudske) ćelije.

Kako bismo razumeli šta to zapravo znači, treba imati u vidu da kroz prosečno ljudsko telo teče oko 5l krvi.

Da bi naše telo optimalo funkcionisalo u svakom trenutku u našoj krvi treba da bude samo oko jedne kafene kašičice šećera/glukoze. Ta jedna kafena kašičica rastvorena u 5 litara krvi predstavlja vrednost od 5-6 mmol/l.

Sad uporedite tu količinu sa dnevnom potrošnjom šećera. Danas prosečan čovek unese oko 35 kašičica šećera dnevno!

Možda već naslućujete gde leži problem…

Koji je mehanizam delovanja insulina?

Mehanizam delovanja insulina je prilično jednostavan. Insulin smanjuje nivo šećera u krvi koji raste naglo čak i posle vrlo male količine šećera unete hranom. Višak šećera iz krvi mora otići negde. Ukoliko je telu potreban taj šećer onda će otići da popuni zalihe glikogena.

Glikogen je glukoza “upakovana” u lanac koji telo stvara prilikom pakovanja molekula glukoze vezujući ih jedan za drugi. Glikogen se tako primarno skladišti u mišićima i u jetri. Međutim ako su mišići i jetra popunjeni, sav višak ide u masno tkivo.

Insulin se ponaša po sistemu “ključ u bravu”. Dođe do ćelije koja treba da se otvori za prijem viška šećera (ukoliko su mišićne ćelije ili ćelije jetre u pitanju) ili do masne ćelije, i “otključa je” kako bi otvorio ćelijska vrata za prijem.

mehanizam delovanja insulina

Slika 3. Mehanizam delovanja insulina

Međutim, insulin je hormon “opšteg delovanja” koji po istom sistemu otvara vrata i drugih ćelija. Takođe insulin je i “anabolički” hormon. Anabolizam prestavlja izgradnju tkiva. Insulin na taj način utiče i na druge makronutrijente (makronutrijenti: ugljeni hidrati (šećeri), proteini (belančevine) i lipidi (masti).

Belančevine će se pod njegovim dejstvom brže dopremiti do mišića. Taj mehanizam u potpunosti iskorišćavaju bodibilderi i različiti sportisti snage prilikom planiranja nutricionističkog programa. Njima je izuzetno važan rast mišičnog tkiva koji se naziva mišićna hipertrofija. Insulin je pored testosterona i hormona rasta najvažniji hormon za mišićnu hipertrofiju.

Pored toga insulin utiče na brže skladištenje masti… I tu srećemo najveći problem kod čestog lučenja insulina:

Naše telo ne može trošiti masti sve dok insulin cirkuliše kroz krv i obavlja svoje anaboličke funkcije! (anaboličke=gradivne)

Stanje organizma sa povišenim nivoom inusulina se naziva hiperinsulinemija. Hiperinsulinemija stanje organizma pri kome kroz krvotok konstantno cirkuliše veća količina insulina od optimalne.  Povezana sa gojaznošću, bolestima srca i krvnih sudova i kancerom.

Klikom OVDE možete pogledati istraživanje o insulinemiji kao objedinjujućoj teoriji razvoja hroničnih bolesti.

insulinska rezistencija

Slika 4. Insulinska rezistencija

 

Insulinska rezistencija nastaje usled konstantno povišenog lučenja insulina.

 

 

Ona predstavlja smanjenje funkcije ćelija da reaguju na insulin. Kada prečesto izazivamo pankreas da luči insulin ćelije sve manje “odgovaraju” na insulin. One odnosno smanjuju broj receptora za koje se insulin vezuje kako bi obavio svoj posao.

Kako bismo bolje razumeli mehanizam napravićemo jednu kratku vizualizaciju.

Zamislite vašu ćeliju kao stanara zgrade. U toj zgradi ćelija živi sa sa puno drugih stanara. E sad, toj osobi (ćeliji) svakoga dana na vrata kuca dosadni komšija koji svraća da pozajmi šećer za kafu. U početku ćelija će biti dobra i pozajmiti šečer kako bi bila dobar komšija (dobra/zdrava ćelija). Ali vremenom će sve manje želeti da otvori vrata komšiji koji dolazi sve češće i češće. Tako i naše nesrećne ćelije zbog preteranog kucanja insulina sa uvek istom molbom jednostavno ne žele da otvaraju svoja vrata.

Jedina razlika je u tome što u našem telu ćelije otvaraju vrata kako bi primile višak šećera.

Insulinska rezistencija je istovremeno najčešći hormonski poremećaj modernog čoveka.

Istina je da mnogo teže osobama sa već razvijenom insulinskom rezistencijom da dijeta urodi plodom. Ali jedini razlog za to je što većina ljudi, čak i sa različitim programima preporučenim od strane nutricionista pravi različite greške u planiranju ishrane. Po istom principu greške se prave i kod dizajniranja programa za vežbanje koji je ključan faktor za svakoga ko želi “kvalitetno” da smša. “Kvalitetno mršavljenje” se odnosi na smanjenje masne komponente i aktivaciju mišića na pravi način kako ne bi došlo do “jojo efekta”.

“Jo-jo efekat” je situacija u kojoj izgubimo nešto kilograma, ali nakon nekog vremena opet povratimo kilažu, ili što je još češći slučaj dobijemo i više kilograma nego što smo imali na prvom mestu.

Insulinska rezistencija je stanje koje predhodi razvoju dijabetesa tipa 2.

Važno: Šećerna bolest (dijabetes) se ne dobija preko noći. To je proces koji može da traje godinama, ili decenijama. Najviše zavisi od toga kolikim naporima izlažemo svoj pankreas.

Da bismo negovali svoj pankreas, izbegli bolesti vezane za propadanje pankreasa i živeli u predivnom telu kakvo svi možemo imati neophodno je da uspostavimo kontrolu lučenja insulina.

Kako da uspostavimo kontrolu lučenja insulina?

Kontrola insulina je nešto što svako može uraditi za sebe ako razume koje su to namirnice koje podižu nivo insulina u krvi.

Nivo insulina u krvi će se podizati na dva načina:

  1. Ako konzumiramo hranu sa visokim “glikemijskim indeksom”
  2. Ako jedemo hranu sa visokim “insulinskim indeksom”

Šta je glikemijski indeks?

sta je glikemijski indeks

 

 

 

 

Slika 5. Glikemijski indeks

Glikemijski indeks je sistem rangiranja namirnica od 1-100 (1 najmanje – 100 najviše) prema brzini porasta nivoa šećera u krvi. To je zapravo broj koji nam govori koliko brzo telo pretvara šećer iz hrane u glukozu. Namirnice se rangiraju u odnosu na čistu glukozu (grožđani šećer) koja cirkuliše kroz krv i ona ima vrednost 100. Različite vrste hrane sa istom količinom šećera u sebi mogu imati različite vrednosti glikemijskog indeksa.

Što je glikemijski indeks niži, to će biti manji uticaj na rast šećera u krvi:

  • <55     mali rast šećera(dobro)
  • 51-69  srednji rast šećera
  • >70     veliki rast šećera (loše)

Glikemijski indeks je jako bitan jer na osnovu njega se primarno gleda koliko će i insulin biti povišen. Namirnice koje su poseduju visok insulinski indeks (preko 70) su: slatkiši, hleb, peciva, paste, ovsene i pirinčane kaše, generalno žitarice, različito voće, kao i krompir i šargarepa. Postoji više faktora koji utiču na glikemijski indeks hrane kao što je sušenje, termička obrada ili način pripreme.

OVDE možete baciti pogled na tabelu glikemijskog indeksa.

Šta je insulinski indeks?

sta je insulinski indeks

 

 

 

 

 

Slika 6. Insulinski indeks

Insulinski indeks hrane je novija metoda koja predstavlja merenje direktnog porasta insulina u 2 sata nakon konzumiranja hrane. Sistem računanja je malo drugačiji. Vrednosti mogu biti preko 100 i računaju u odnosu na vrednost belog hleba.

Insulinski indeks hrane obično prati glikemijski indeks, ali kod određene hrane je i prevazilazi. Nejčešće je to situacija kod procesiranih proizvoda kao što su industrijski slatkiši i poslastice koji zbog veštačkih aditiva imaju veći insulinski indeks od već ionako visokog glikemijskog. Ono što malo ljudi znaje činjenica da mleko i mlečni proizvodi imaju dosta visok insulinski indeks i da ih radi uspešnosti dijete treba izbegavati.

Tabelu poređenja glikemijskog i insulinskog indeksa možete pogledati OVDE:

Ako vam je lekar dijagnostifikovao “šećernu bolest”, odnosno dijabetes onda ste sigurno dobili spisak hrane koju ne smeti jesti.

Sa druge strane ako ni ne razmišljate o dijabetesu, jer ste celog života zdravi kao dren verovatno o takvim smernicama niste ni razmišljali.

Cilj ovog teksta je da pre svega shvatimo hormonalni mehanizam gojenja i da vam da ideju kako to da sprečimo.

Stari sistem brojanja kalorija je prekomplikovan i zastareo. Telo vrlo jasno razlikuje hranu koju unosimo i to se jasno odražava na hormonalni odgovor. Od toga zavisi da li će se određene kalorije pretvarati u masti ili ne.

O tome govori istraživanje iz 2008. godine u kome se potvrđuje da smanjeni unos ugljenih hidrata, u odnosu na smanjenje masti, predstavlja pravu strategiju kada su borba sa metaboljičkim sindromom i kardiovaskularnim bolestima u pitanju. Pogledajte istraživanje OVDE

Metabolički sindrom je skup pokazatelja funkcionalnosti organizma koji se u medicinskoj praksi nudi najkonkretnije prognoze za razvoj srčanih bolesti. Direktno je uslovljen gojaznošću, a više o tome možete pročitati OVDE

Rast nivoa insulina u krvi: šta sve podiže insulin?

šta sve podiže insulin

Slika 7. Nivo insulina u krvi

Sad kada smo pregurali komplikovane stvari neophodne za razumevanje ove tematike idemo na konkretne korake za preuzimanje kontrole lučenja insulina:

 

 

  1. Slatkiši, kolači, torte, čokolade, slatke i slane grickalice

Naravno da to većina vas ovo zna, ali nije loše da se utvrdi gradivo. Sve pomenuto sadrži velike količine šećera, a ako je industrijski proizvod i veliku količinu veštačkih aditiva. Aditivi su supstance koje se koriste u prehrambenoj industriji radi poboljšanja svojstava hrane. Tu spadaju: boje, konzervansi, zgušnjivači, stabilizatori, emulgatori…

Slika 8Slatkiši

Dobar deo emulgatora predstavljaju pojačivači ukusa. Velike prehrambene korporacije ulažu milione dolara godišnje samo u laboratorijska istraživanja novih pojačivača ukusa. Pod njihovim dejstvom naše telo traži baš tu određenu hranu koju smo probali. Veliki broj veštačkih aditiva ima kancerogena dejstva, ali najznačajnije je to što nas čine navučenim na lošu hranu (brza hrana, grickalice, slatkiši) koja nas svakodnevnom upotrebom najviše utiče na gojenje.

2) Hleb, peciva, testenine, meni iz pekare

Slika 9. Hleb i peciva

Belo brašno je sigurno najveći neprijatelj zdravlja i dobre linije modernog čoveka. Pogotovo na našim prostorima, gde su pekare na svakom koraku i nude rešenje za hranu u prolazu.

Dva osnovna problema postoje:

  1. Ovakva hrana se konzumira u ogromnim količinama,
  2. Ljudi mahom nisu svesni koliko loše utiče na zdravlje i liniju.

Pomenuli smo da su proizvodi od brašna jako visoko kotirani i na glikemijskom i na insulinskom indeksu. Šta to zapravo znači?

Rast šećera u krvi i insulinski odgovor pankreasa je isti kod konzumacije hleba, peciva i testenina skoro isti kao i kod konzumiranja slatkiša!

Ali samo belo brašno krije još jedan veliki problem. To je aloksan. Aloksan je hemijsko jedinjenje koje nastaje prilikom komercijalnog izbeljivanja pšenice. Iako tom prilikom nastaje u relativno malim količinama to isto jedinjenje se prilikom laboratorijskih istraživanja koristi kod pacova kako bi se izazvao dijabetes!

Ceo članak o prisustvu aloksana u izbeljenom brašnu možete pogledati OVDE.

U trenutku pisanja ovog teksta nasajtu “Pubmed” postoji 51330 istraživanja sa ključnim rečima aloksan i dijabetes! Sajt Pubmed predstavlja Nacionalnu biblioteku medicinskih instituta SAD i najveću bazu naučnih radova na internetu.

sta je aloksan

Pitanje: da li želite da unosite u svoje telo bilo šta što izaziva dijabetes?

Važno: industrijski beli hleb nema nikakvu nutritivnu vrednost!  Zbog industrijske obrade pšenice, procesa beljenja i načina pripreme u hlebu ne ostaju ni minerali ni vitamini. Kalorije koje dobijamo iz hleba su prazne. To znači da dobijamo samo veliku količinu energije koja stvara još masnih naslaga.

I to nije sve. Pšenica je žitarica koja u sebi ima najveću količinu glutena.

Gluten je postao fenomen u poslednjih nekoliko godina. Velika se debata digla oko toga da li je opravdano izbacivati gluten iz ishrane ili je to samo moda. Dr Alesijo Fazano (Allesio Fasano) je načelnik Istraživačkog centra za celijačne bolesti u Masačusetsu (SAD) i glavni svetski istraživač na polju glutena. Njegova istraživanja govore da su svi ljudi u manjoj ili većoj meri osetljivi (alergični) na gluten. Gluten je molekul koji ljudski organizam nikada ne može u potpunosti svariti i kao takav proizvodi više različitih negativnih efekata po telu. Mnogo više o tome se može pročitati u njegovoj knjizi “Gluten Freedom”.

3) Integralni i hrono proizvodi

Slika 11. Integralni i hrono proizvodi

Integralni i hrono proizvodi se obično koriste kao zamena za klasičan beli hleb, peciva i paste. Za početak to može biti dobra zamena jer su ovi proizvodi nešto niže na pomenutim indeksima. Samim tim svaka osoba koja umesto klasičnih “brašnastih” proizvoda krene da konzumira integralne trebalo bi da ima neke određene rezultate.

Jako je bitno da kada kupujete integralne proizvode pogledate koliki je sadržaj pšeničnog brašna (pre svega belog pšeničnog). Ponekad belog brašna ima i do 60% iako su u pitanju integralni prouizvodi. Generalno što manje belog brašna to je manje prisustvo aloksana, a takođe je i niža vrednost glikemijskog indeksa. Međutim, iako jesu nešto niži na indeksima, integralni proizvodi i dalje spadaju u namirnice sa visokim indeksom (kako glikemijskim tako i insulinskim). Može se uporediti sa odvikavanjem od pušenja: ukoliko prestanemo da pušimo 20 cigareta dnevno, i smanjimo na 13 npr. (to je otprilike razlika u indeksima) napravićemo neki pomak, ali mnogo manji u odnosu na potpuni prestanka pušenja.

Ovde ne želim da umanjim uspeh svih vas koji ste već izbacili belo brašno iz ishrane i time već postigli određene rezultate. Nikako! Pre svega želim da vam čestitam na tome! Svaka čast!

Ali imajte u vidu da potpuno izbacivanje brašnastih proizvoda fiziološki može samo da vam da još mnogo bolje rezultate.

HRANA (sa visokim sadržajem šećera) Glikemijski indeks (glukoza = 100)
Beli hleb 75 ± 2
Hleb od celog zrna 74 ± 2
Hleb od posebnih žitarica 53 ± 2
Kukuruzna tortilja 46 ± 4
Beli pirinač (kuvan) 73 ± 4
Smeđi pirinač (kuvan) 68 ± 4
Ječam 28 ± 2
Špageti 49 ± 2
Pirinčane nudle 53 ± 7
Kuskus 65 ± 4

* Vrednosti u tabeli su preuzete sa sajta Medicinskog Fakulteta Univerziteta Harvard

Originalne tabele možete pogledati u njihovom čanku OVDE!

Obratite pažnju na pirinač. Iako je u pitanju potpuno prirodna i nadasve veoma zdrava namirnica, prirnač ima skoro istu vrednost glikemičkog indeksa kao kao beli hleb! Zbog toga je unos pirinča jedna od najčešćih grešaka ludi koji pokušavaju da izgube kilograme.

4) Ovsena kaša, pirinčana kaša, kornfleks…

 

 

 

 

Slika 12. Ovsena kaša sa voćem

Ovsena kaša, pirinčana kaša i kornfleks su najčešće opcije za doručak kod ljudi koji se trude da se hrane zdravo i da smršaju. Iako po nutritivnoj vrednosti predstavljaju iskorak u odnosu na hleb i peciva, teško možemo reći da su najbolja alternativa. Prostim pogledom na tebelu glikemijskog indeksa možemo zapaziti da je ova hrana ima čak i viši glikemijski indeks u odnosu na beli hleb.

HRANA (sa visokim sadržajem šećera) Glikemijski indeks (glukoza = 100)
Kornfleks 81±6
Instant ovsena kaša 79±3
Pirinčana kaša 78±9
Musli 57±2

 

Obratite pažnju da ni musli nije toliko bezazlen kada pričamo o glikemijskom indeksu. Poređenja radi glikemijski indeks jabuke je 36!

5) Navodno “zdravi keksi”?

Zdravi keksi

Slika 13. “Zdravi keksi”

Navodno “zdravi keksi” su kod nas veoma popularni poslednjih desetak godina. Veliki broj reklama na televiziji je doprineo da ih sve više ljudi kupuje i konzumira. Nezavisno od brenda, glavna krilatica reklama je uvek ista: “sporo-dugotrajno otpuštanje energije”.

Pošto se prave delom od integralnog brašna nivo insulina raste sporije sporije u odnosu na običan keks. Ali da li nam je ta količina energije uopšte potrebna na prvom mestu? Većini nas definitivno nije. Višak energije uvek radi samo jednu stvar: popunjava masne naslage.

6) Povrće sa visokim sadržajem skroba – krompir

Slika 14. Krompir

Povrće generalno je hrana koja najviše nedostaje na našoj trpezi. Veliki broj ljudi ima blaže ili teže probleme sa varenjem baš zbog nedostatka vlakana u ishrani. Povećeni unos pogotovo zelenog (vlaknastog) povrća bi predstavljao sjajan korak za nas koji “ne stižemo” da jedemo dovoljno povrća.

Međutim određeno povrće u sebi sadrži visoku kocentraciju skroba. Skrob je glukozni lanac koji biljke prave radi skladištenja energije. Kada varimo skrob on se razlaže do glukoze koja podiže nivo šećera u krvi i opet imamo insulinski odgovor.

Najznačajniji predstavnik povrća sa visokim sadržajem skroba je krompir, a dosta iza njega sledi šargarepa.

Obratite pažnju na razliku u indeksima između krompira,i drugog povrća:

POVRĆE Glikemijski indeks (glukoza = 100)
Krompir, kuvan 78 ± 4
Krompir pire 87 ± 3
Krompir prženi 63 ± 5
Šargarepe kuvane 39 ± 4
Grašak 28 ± 9
Pasulj 24 ± 4
Sočivo 32 ± 5
Soja 16 ± 1

* Vrednosti u tabeli su preuzete sa sajta Medicinskog Fakulteta Univerziteta Harvard

Originalne tabele možete pogledati u njihovom čanku OVDE!

7) Mleko i mlečni proizvodi

Slika 15. Mleko sa šumskim voćem

Mleko i mlečni proizvodi čine vrlo zastupljenu vrstu hrane na našim prostorima. Samo mleko je primer veoma izbalansirane namirnice kada gledamo sadržaj makronutrijenata. U mleku imamo približno istu količinu proteina, masti i šećera. Puter i kajmak se sastoje dominantno od masti i skoro da ne stvaraju insulinski odgovor!

Ostali mlečni proizvodi sadrže različitu količinu mlečnog šećera – laktoze. Laktoza se sporije razlaže u jetri i ne diže drastično nivo šećera u krvi. Uprkos toj činjenici insulinski odgovor je nesrazmerno visok.

Zbog te činjenice je mleko najomiljenija namirnica bodibildera. U americi bodibilderi imaju vrlo jasnu formulu za uspeh u vidu skraćenice: GOMAD (Galon of Milk per Day) u prevodu: galon mleka na dan! (1 galon = oko 4.5 litara mleka)

Zbog osobine da podiže insulin, mleko predstavlja izuzetno dobru ANABOLIČKU hranu! Anabolička hrana je hrana koja podstiče tkivo na rast. Telo može biti ili u anaboličkom (stanju izgradnje) stanju, ili u kataboličkom stanju (stanju razgradnje).

Nikada u oba.

Samim tim kada god unosimo mlečne proizvode mi blokiramo katabolički proces razgradnje masti.

8) Veštački zaslađivači

Veštački zaslađivači

Slika 16. Veštački zaslađivači

Veštački zaslađivači su prvobitno korišćeni od strane ljudi koji imaju djabetes. Pre pedesetak godina kada je počinjala proizvodnja veštačkih zaslađivača činilo se kao dobra ideja da se umesto šećera koristi nešto što skoro i da nema kalorijsku vrednost. Cilj koji bi trebalo da se postigne korišćenjem ovih proizvoda je da na “bezbedan” način zasladi hrana a da ne dođe do lučenja insulina. 

Tokom poslednjih desetak godina se sa razlogom dizala buka oko karcinogenih efekata određenih zaslađivača. Malo više o različitim negativnim efektima zaslađivača možete pročitati OVDE:

Za nas je bitno da razumemo da iako veštački zaslađivači imaju nula ili svega par kalorija oni ipak blago podižu nivo insulina i naravno da ih treba izbegavati.

I šta sad?

Kako vam se čini ova lista? Nadam se da imate bolje razumevanje o tome kako naše telo reaguje na šećer i sve ostalo što forsira naš pankreas i naše zdrave ćelije do krajnjih granica izdržljivosti.

Možda ste do sada pokušavali da držite dijetu bez trajnih rezultata baš zbog grešaka koje su navedene u ovom tekstu?

Nadam se da sad razumete mehanizam kontrole lučenja insulina i zbog čega većina nas negde zapne kada je dijeta u pitanju.

Iako u celom tekstu pričamo o dijeti, želim da napomenem da je dijeta kao termin pogrešan koncept. Dijeta je kratkoročno rešenje. Obično je koristimo u nekom određenom intervalu u kome želimo da ostvarimo određene ciljeve. Nezgodno je to što i kad uspemo sa dijetom nameće se pitanje šta posle.

Nažalost većina ljudi ponavlja ciklus: gojenje>pokušaj mršavljenja dijetom>gojenje>pokušaj mršavljenja dijetom… Sve dok ne svatimo da nije dijeta rešenje, već program ishrane koji možemo sprovoditi do kraja života. Cilj je naći svoj balans i uživati u činjenici da nikada više ne pomislimo na dijetu.

Cilj dobrog trenera nije samo da kaže klijentima šta da jedu ili ne jedu, već da ih uputi u program ishrane korak po korak. Na postupan i na psihološki najlakši način. Takvim radom se omogućava ne samo lagano ulaženje u program ishrane već i istrajnost kako bi se osigurali željeni rezultati.

Ako stvarno razmišljate da se konačno oslobodite tih par, Ili više kilograma viška, imajte na umu jednu važnu stvar:

Ljudi imaju običaj da kažu: “Znanje je moć!”

Da li i vi tako mislite?

Za mene znanje postaje moć samo onda kada ga upotrebite! 94% informacija koje ste pročitali ovde će ispariti iz vašeg mozga za svega 4 dana, a da li ćete preuzeti potrebne korake da poboljšate svoj kvalitet života zavisi od vas.

Za sve vas koji biste da napravite prvi korak napravio sam besplatan video program sa lekcijama koje vam stižu na email adresu.

Kroz program vas vodim korak po korak u sve tajne ishrane koja će zasigurno postati vaša poslednja dijeta u životu!

Ne morate čekati više ništa… kliknite ispod na logo, pogledajte šta sve dobijete kada se prijavite na besplatan program ishrane što je još važnije poslušajte svedočanstva ljudi koji su već ostvarili svoje ciljeve sa Nfit programom!        nfit-programVidimo se u mailu…

Posveta:

Ovaj tekst je posvećen mom prijatelju Andreasu i svim ljudima poput njega. Andreas je bio moj klijent na brodu Norwegian Epic. Vežbao je sa mnom snagu, koordinaciju i rvanje. Specifičan je po tome što usled dijabetesa nema više nožne prste pa hoda sa štakama u posebnoj protetičkoj obući. Imao je nekoliko vezanih moždanih udara koji su ostavili traga. I dalje trenira sa svojim trenerom u Nemačkoj, i svakodnevno se bori za bolji kvalitet sopstvenog života.

Nebojsa Djukic Nebojsa.fit

O AUTORU:

Nebojša je master sporta i istinski posvećenik očuvanju linije i zdravlja. Znanjem koje deli besplatno želi da pomogne što većem broju ljudi da ostvare svoje zdravstveno-estetske ciljeve. Njegov Nfit program potvrđuje činjenicu da je moguće JESTI VIŠE i VEŽBATI MANJE radi postizanja pravih rezultata. O njemu možete saznati više klikom OVDE

KOMENTARI, PITANJA?

Uvek proveravam blog kako bih odgovorio na pitanja svojih čitalaca.

Ukoliko imate komentar ili pitanje vezano za tekst, ostavite komentar dole ispod referenci, i odgovoriću vam u najkraćem mogućem roku!

Reference: Kliknite na malu strelicu ispod da pogledate sva istraživanja i izvore znanja za ovaj tekst!

Insulin resistance and hyperinsulinaemia in diabetic cardiomyopathy. Jia G1DeMarco VG1Sowers JR1Nat Rev Endocrinol. 2016 Mar;12(3):144-53. doi: 10.1038/nrendo.2015.216. OVDE 

Hyperinsulinemia: A unifying theory of chronic disease? Catherine A.P Crofts, Caryn Zinn, Mark C Wheldon2, Grant M Schofield, Diabesity 2015; 1 (4): 34-43 doi: 10.15562/diabesity.2015.19 OVDE

Insulin, insulin receptors, and cancer. Vigneri R1,2,3,4Goldfine ID5Frittitta L6,7. J Endocrinol Invest. 2016 Dec;39(12):1365-1376. OVDE 

Carbohydrate restriction has a more favorable impact on the metabolic syndrome than a low fat diet. Volek JS1Phinney SDForsythe CEQuann EEWood RJPuglisi MJKraemer WJBibus DMFernandez MLFeinman RD. Lipids. 2009 Apr;44(4):297-309. doi: 10.1007/s11745-008-3274-2. OVDE

Carbohydrate restriction has a more favorable impact on the metabolic syndrome than a low fat diet.  2009 Apr;44(4):297-309. doi: 10.1007/s11745-008-3274-2. Epub 2008 Dec 12. Volek JS1Phinney SDForsythe CEQuann EEWood RJPuglisi MJKraemer WJBibus DMFernandez MLFeinman RD. OVDE

Metabolomics Reveals Metabolically Healthy and Unhealthy Obese Individuals Differ in their Response to a Caloric Challenge. Badoud F1Lam KP2Perreault M1Zulyniak MA1Britz-McKibbin P2Mutch DM1. PLoS One. 2015 Aug 14;10(8):e0134613. doi: 10.1371/journal.pone.0134613 OVDE

Fructose, weight gain, and the insulin resistance syndrome. Elliott SS1Keim NLStern JSTeff KHavel PJ. Am J Clin Nutr. 2002 Nov;76(5):911-22. OVDE

First report on the presence of Alloxan in bleached flour by LC-MS/MS method. Vita Giaccone, Gaetano Cammilleri, Vita Di Stefano, Rosa Pitonzo, Antonio Vella, Andrea Pulvirenti, Gianluigi Maria Lo Dico, Vincenzo Ferrantelli, Andrea Macaluso OVDE 

Slatki ubica, Lj. Milisavljević Politika, 31.07.2009. OVDE

Glycemic index for 60+ foods, Harvard Medical School, March 14, 2018 OVDE

Gluten Freedom, Alessio Fasano, 29.04.2014. OVDE

Wikipedia.org/wiki/insulin_index OVDE

Insulin resistance and hyperinsulinaemia in diabetic cardiomyopathy. Jia G1DeMarco VG1Sowers JR1. Nat Rev Endocrinol. 2016 Mar;12(3):144-53. doi:10.1038/nrendo. 2015.216. OVDE

Hyperinsulinemia: A unifying theory of chronic disease? Catherine A.P Crofts* 1, Caryn Zinn1, Mark C Wheldon2, Grant M Schofield1, Diabesity 2015; 1 (4): 34-43 doi: 10.15562/diabesity.2015.19 OVDE

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here